Tokom cele godine smo bili svedoci neravnomerne raspodele padavina što je opasna posledica klimatskih promena, jer izaziva suše i poplave naizmenično: ukupna godišnja količina padavina se ne menja značajno, ali se rekordi dnevnih padavina samo nižu iz godine u godinu. Takođe, samo povećanje srednje globalne temperature vazduha od jednog stepena izaziva da atmosfera može da primi oko 7% više vlage koje je gorivo za jače i razorne oluje tokom leta ili pojave sa jakom kišom tokom ostalih sezona. Sa druge strane, najviše snega u Beogradu, ali i drugim mestima, bilo je zabeleženo tokom – aprila. Ovakvo ponašanje klime je opasno za poljoprivredu jer niz dana sa natprosečnom neuobičajenom temperaturom u prolećnim mesecima podstiče voćke da ranije procvetaju, a ako se desi da to bude propraćeno mrazom što je normalna klimatološka pojava za taj period godine, dolazi do većih poljoprivrednih gubitaka, koje je i naša zemlja ove godine osetila tokom proleća. Sa druge strane, tokom leta širom sveta buktali su požari. Jedan požar, podstaknut serijama toplotnih talasa u Grčkoj je ove godine bio najveći od kad postoje merenja u EU, zahvativši ogromnu površinu veličine Njujorka. Grčka vlada planira da naredne godine poveća turističke takse kako bi sanirala klimatske katastrofe koje je pogađaju iz godine u godinu. Na Balkanu, ovo leto su obeležile i superćelijske oluje. Rekordne temperature vazduha i mora zabeležene širom sveta tokom leta, sa prethodno vlažnim periodom, doprinele su gorivu za stvaranje ovako jakih oluja. Na području Srbije one su bile manjeg obima u odnosu na okolne zemlje poput Hrvatske, ali i dalje dovoljno jake da izazovu pažnju i materijalne gubitke. Sve ovo govori da klimatske promene pružaju odlično gorivo za ekstremne neprilike, a da lokacija samog događaja zavisi od dodatnih podudarnih faktora (na primer pojava tzv. mlazne struje iznad Balkana). I za kraj, u Srbiji i u svetu proglašena je najtoplija ikada izmerena jesen. Kod nas, u toku jeseni je bio opažen neuobičajeno veliki broj letnjih dana (maksimalna dnevna temperature veća od 20 °C), sa još tropskim noćima (minimalna dnevna temperature veća od 20 °C) i tropskim danima (maksimalna dnevna temperature veća od 30 °C). Drastične smene toplih i hladnih dana u ovoj ekstremno toploj godini su prouzrokovala da posmatramo klimu koja se drastično razlikuje od godišnjih doba na koje smo navikli. 2023. je toplija od prethodne rekorderke 2016. iako je ovogodišnji El Ninjo po svemu sudeći slabiji od onog iz 2015. godine. To ukazuje na dominantan efekat antropogenog faktora a ne El Ninja u klimatskim promenama, kako ove godine, tako i u godinama koje slede. El Ninjo svoj maksimum zagrevanja dostiže u decembru i januaru, pa 2024. godina pretenduje da zaista bude najtoplija godina bez premca. Procene meteorologa su da će 2024. godina biti zagrejanija za 1.5 °C u odnosu na preindustrijski period, što bi prvi put značilo prekoračenje istovetnog praga iz Pariskog sporazuma. Naravno, da bismo zaista trajno prešli taj prag od 1.5 °C, nije dovoljno da se ovakve anomalije opaze samo tokom jedne godine, nego tokom klimatološki srednjeg perioda od 20-30 godina. Slikovito bih objasnila klimu ove godine pomoću metafore čoveka koji šeta psa. Putanja čoveka može opisati klimu i njenu putanju koja je promenjena usled antropogenih faktora i povećanja emisije ugljen-dioksida, dok bi putanja psa predstavljala klimu koja je uslovljena prirodnim varijabilitetom klime (prirodni ciklusi u atmosferi i okeanu, uticaj Sunca, vulkana). IZVOR - KLIMA 101